СТОПАМА ВЕЛИКАНА

                            БРАНКОВИНА И ТРШИЋ – СТОПАМА ВЕЛИКАНА

Деветнаестог маја, ученици трећег разреда матичне школе и ученици издвојеног одељења Паковраће, заједно са својим учитељицама Јелком Јовановић, Надицом Димић, Славицом Савић и Јулијом Наумовић, провели су незабораван дан у Бранковини и Тршићу, местима која као трезори чувају нека од највећих блага српске културе, традиције и историје.

У пратњи љубазног водича и ведрих, беличастих облака који су за нама пловили небом, застајемо најпре на кратко на прелепим Дивчибарама а ускоро после тога стижемо и у Бранковину. И ту, баш као у Десанкиним песмама налазимо се у царству природе, чаролији која слави живот. Крај гроба Десанке Максимовић, велике српске песникиње, са великом пажњом слушамо причу кустоса о њеном животу и стваралаштву али и о породици чувених Ненадовића. Обишли смо и Десанкин музеј, кућу, стару учионицу, у речици која протиче тим чаробним имањем застали да потражимо Рака Кројача...

 

Прегршт осмеха остављамо Бранковини и пут настављамо даље ка Тршићу. После два сата дружења и песме у аутобусу, стижемо у родно место великог Вука Караџића, творца наше азбуке и изузетно важне личности у целокупној  историји српског језика, правописа и књижевности.  Дочекује нас љубазни водич који нас подсећа на већ постојећа сазнања која имамо о овом великану али истовремено обогаћује наше знање новим подацима из Вуковог живота. Обилазимо Вукову кућу и окућницу, двориште, на тренутак смо у времену у коме је он живео и стварао...

Из Тршића, пут нас води до прелепог манастира Троноша где се такође напајамо нестварном лепотом, миром и тишином.

У вечерњим часовима, кад је сунце већ одавно отишло на починак, стижемо до својих домова, драгим лицима у загрљај, да им иако уморни, испричамо прелепе утиске са овог чаробног излета...

31

 

                                                                                       Јулија Наумовић