Школа у Паковраћу

Почетком XX  века мештани села Паковраћа и Риђага одлучили су да саграде школу. После заједничког збора мештана почело се са градњом школе. Било је то 1908. године. Земљу за изградњу школе поклонили су Станоје Милошевић из Риђага и Ђорђе Вукотић из Паковраћа. Њихове парцеле биле су по 48 ари. Дародавци су поставили услов да зграда буде постављена на међи те две парцеле.У списима Историјског архива Југославије у Београду налази се податак да је школска зграда подигнута 1910. године заслугом Милоша Ћосића, економа и народног посланика из Паковраћа.Прво школско звоно огласило се септембра 1910. године. У школу су кренула деца из Паковраћа, Риђага, Парменца, Бељине и Међувршја.То је за овај крај много значило. Људи су постали свесни шта то значи – добили су школу у свом месту. До тада ђаци су своје знање стицали у Чачку, пешачећи и преко десет километара до најближе им школе.Први учитељ био је Чедомир Чедо Милошевић.

Од оснивања до данас у школи радила су 24 учитеља. Учитељи, брачни пар Радуловић, Миломирка Мица и Драгољуб Драган Кудро, најдуже су се задржали у овој школи. У септембру 1960. започели су свој тридесетједногодишњи рад у школи.У том периоду школа је знатно променила свој изглед. Школско двориште је оплемењено бројним садницама четинара, цвећем, украсним шибљем. Републички одбор за уређење школске средине доделио је овој школи бројне награде:

-          диплому за 1976/77. годину

-          похвалу за 1976/77. годину

-          похвалу за 1979. годину

-          сребрну значку за 1979. годину

-          диплому за Прво место за школску 1982/83. годину у тадашњој СФР Југославији

Поред ових награда на републичком нивоу и Скупштина општине доделила је школи Октобарску похвалу града Чачка за 1983. годину, а учитељ Драгољуб Драган Радуловић добио је признање Најдражи учитељ, 1984. године.

Самосталне четвороразредне основне школе укинуте су 24. децембра 1964. године одлуком Скупштине општине Чачак, са применом од 1. јануара 1965.године. Школа у Паковраћу постаје издвојено одељење Основне школе „Ратко Митровић“у Чачку. 

Иако је од њеног оснивања прошао читав век, школа и данас „живи“ и у њеним клупама стасавају и образују се нове генерације ђака.У комбинацији од по два разреда, наставу изводе два учитеља а реализују се и часови веронауке и енглеског језика.

Ученици издвојеног одељења у Паковраћу заједно са својим учитељима учествују у многобројним активностима матичне школе и локалне средине а посебну пажњу поклањају обележавању Дана Светог Саве и Видовдана када се у чаробном амбијенту ове школе одржавају представе које су увек радо посећене од стране многобројних гостију.

DSC00443

DSCN3646

                 Добро дошли у школу у Паковраће!

    У загрљају старог господина храста, и дише и живи и са њим круни дане-чаробна мала школа.

    Свакога јутра кад ђаци малени стигну, храст зашуми безбрижну песму детињства а кад их у подне заједно испрате, верно им  чувају осмехе,петице и несташлуке ... И заборављене ситнице и ствари...

    И свакога дана од дечјег смеха и дечје граје постаје већи,постаје лепши. Мислиш да стари а он са децом расте и расте...

    Сваког септембра дочека нове ђаке прваке, док прва слова прваци сричу, птице аплаудирају са његових грана...

    Сваке годинепосле Спасовдана, храст-домаћин љубазни, дочека и литијеПоворка људи из села стигне и поздрави школувелику-малунашуСвештеник светом  водицом попрска главице ђачке  а стари господин храст добије још један орден што храбро чува и брани- знање и срећно детињство...

    На Видовдансве врви и вримали ђаци глумци су великипод старим храстом свечаност мала, великаипак...

     На крају јуна, распуст на пут позове ђаке а храст остане поносансамИипактада помало тужанЗато их дуго поздравља и машеИ маше иммаше све до септембра...

 

СТИХ ЗА ШКОЛИЦУ

ИСПОД ОВЧАРА,

ГОСПОЂА СТАРА

ДРЕМА, ОДМАРА...

КОМШИНКЕ КРОШЊЕ

ОБУКЛЕ НОШЊЕ,

СТАВИЛЕ ЦВЕТОВЕ-ШНАЛЕ...

И СВЕ КА КАПИЈИ

НАГНУЛЕ ГЛАВЕ

-ЧЕКАЈУ ЂАКЕ МАЛЕ.

МАШУ НИЗ СТАЗЕ

ДЕЦИ ШТО ГАЗЕ

У НОВЕ ДАНЕ,

У ЗНАЊЕ НОВО...

ПАМТИЋЕ СВАКО

КО ТУДА ПРОЂЕ,

ГДЕ ЈЕ НАПИСАО ПРВО СЛОВО...